Имајући пред собом Његоша као примјер и орјентир, наш народ може напокон, како би то сам Петар II рекао, доспјети ка својим великим циљевима, који су му дуго измицали, оцијенила је предсједница Скупштине Главног града др Јелена Боровинић Бојовић отварајући данас округли сто под називом „Његош и црногорске подјеле” у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”.

Имала сам прилику да чујем Митрополита Амфилохија како често цитира Његоша: „Што је човјек, а мора бит човјек!” Овим ријечима најјезгровитије је изражена сва трагика, борба, величина, распеће, пролазност, бесмисао али и смисао човјековог бивствовања на Земљи. Према ријечима Митрополита Амфилохија, „нико није тако доживио трагику људског бића и постојања на земљи као Његош, а са друге стране нико није тако изразио дубоку вјеру у побједу истине над лажју, правде над неправдом, Бога над Сатаном, љубави над мржњом”. Вјера у такву побједу једина је која даје наду у суочавању са страшним сукобима и подјелама у савременом свијету, почевши од оних који бијесне на међународном нивоу, преко наших унутрашњих подјела и сукоба, па све до борби који се одигравају у срцу  сваког човјека – казала је предсједница Скупштине.

Она је оцијенила да, нажалост, нема пуно важних питања око којих су грађани наше државе били сложни последњих деценија.

Али, када је ријеч управо о човјеку око којег смо се данас окупили, постоји готово неупитна сагласност – чак и код малобројних који траже разлог да оспоравају његово дјело – да је то највећи ум ових простора. Дакле, како код га тумачили, нико се неће усудити да негира да је Његош наш духовни горостас. Његова личност је у том смислу наша тачка сагласја. О томе свједочи и чињеница да је он једини човјек чији дан рођења славимо као државни празник. Зато је можда овај округли могао да носи и назив – „Његошем (или: са Његошем) против црногорских подјела”. Користим два инструментала, и друштва и средства: с Његошем, као са личношћу која ужива готово неподијељено уважавање, али и – Његошем – у смислу метонимије која означава његово дјело као увијек читану, а никада ни од кога дочитану – неисцрпну ризницу прегнантних мисли и идеја – саопштила је Боровинић Бојовић.

Округли сто је одржан у организацији Књижевног друштва „Његош”, у оквиру вишедневне манифестације „Дани Његошеви”, која се одржава поводом празника његовог рођења. О Његошу су говорили бројни професори и књижевници из земље и иностранства.

Цијело излагање предсједнице Скупштине можете прочитати овдје.