Актуелно стање у култури, али и укупном друштвеном животу Подгорице, у којем нема било каквог дијалога и интеракције извеђу два јасно подијељена културна пола, мора се мијењати за добро цјелокупне заједнице, поручила је предсједница Скупштине Главног града др Јелена Боровинић Бојовић на трибини „Култура и град – изазови и замке”, која је синоћ одржана у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”.
Она је, између осталог, говорила о потреби проналажења праве мјере у организивању културног живота у граду како би се омогући различитим културним идентитетима и традицијама да се испоље и изразе, а да притом као последица интеракције између њих и општег процеса глобализације не дође до њиховог стапања и губитка посебности.
– Ми смо дио глобалне цивилизације и самим тим смо изложени свим негативним аспектима глобализације. Неке наше мање и веће посебности и у језику, и у обичајима, и у умјетности – губе се, или се бар почињу перципирати од стране дијела грађана и дијела културних радника као анахрони или чак као анти – културни – оцијенила је она.
Предсједница Скупштине је нагласила да, ипак, већи проблем за Подгорицу у овом тренутку представља „потпуни изостанак дијалога између двије групације културних радника и умјетника који се различито идентификују или самоидентификују кроз однос према нашем заједничком културно-историјском наслеђу, према језику којим говоримо и, коначно, према националном самоодређењу“.
– И не само да између те двије групације нема било каквог, а камоли истинског дијалога, него се чини да јаз између њих постаје све дубљи. Ево и вечерас, ја сам овдје позвана због функције коју тренутно обављам, али међу самим учесницима трибине немамо никог са, да тако кажем, другог културног пола. Исто тако, можда се баш вечерас и на том другом полу организује нека слична трибина, на којој, опет, нема никога ко дијели ваше ставове. Таква пракса мора се мијењати за добро свих нас. Мора се разговарати. А да би се разговарало саговорници се морају међусобно поштовати. То значи да се реторика мора мијењати на обје стране. Стигматизацији, надгорњавању, језичким вратоломијама са циљем вријеђања – једноставно нема мјеста. Оно што морамо знати јесте – ниједна страна неће никада моћи да убиједи ону другу у исправност својих ставова, нико неће нигдје да оде и нико никога не може да побиједи. Побиједити можемо само заједно тако што ћемо прихватити једни друге са свим увјерењима и ставовима које онај други има, колико год да смо убијеђени да су они погрешни. Кад кажем прихватити то наравно не значи да се сагласимо са њима, већ да их посматрамо као нечије право на другачије мишљење, осјећање, укус па и морални хабитус. Како ћемо то урадити? Тако што ћемо онога другога посматрати првенствено као човјека, а не као идеолошког противника. Коначно, сви тако поступамо у свом приватном животу, па зашто не бисмо и у јавном? Сви имамо бар једног ако не више пријатеља са којима се разликујемо по овим питањима. Препиремо се понекад са тим пријатељима, размјењујемо аргументе, али се ипак поштујемо и волимо. Нема разлога да тај рецепт не примијенимо и на шири друштвени план – поручила је Боровинић Бојовић.
Комплетан говор предсједнице можете прочитати овдје.
