Као предсједница Скупштине Главног града, институције чију суштину чине дијалог, комуникација и договор, желим да упутим апел свим чиниоцима јавног живота, да заједно уложимо максималан напор како бисмо допринијели подизању нивоа културе јавног дискурса и тиме сачували дигнитет свих нас појединачно.
Слобода говора је основни постулат демократије, који се никако не смије довести у питање, али исто тако она се не смије злоупотребљавати и служити као оправдање за нешто што представља говор мржње и што нема други циљ до да увриједи или повриједи. Апелујем на све нас да нам слобода говора буде омеђена узусима пристојности и добре намјере. Ријечи су моћно оружје и добро би било да сви приликом јавног обраћања имамо на уму ону стару изреку која каже да „лијепа ријеч и гвоздена врата отвара”, али с друге стране и онај чувени Миљковићев стих – „Уби ме прејака реч.” Зато, немојмо користити прејаке ријечи.
Посебно желим да скренем пажњу на то да су у нашем друштву жртве недопустиво ниске културе дијалога највише жене, које су, не само у политици, већ у свим животним сферама предмет различитих притисака и напада. Свједоци смо тога у медијима, а посебно на друштвеним мрежама. Нажалост, свједочимо и све бројнијим нападима жена на жене. Зато упућујем додатни апел припадницама женског пола да водимо рачуна једна о другој и да се међусобно штитимо, а не нападамо – без обзира на то ко је какве политичке или партијске профилације. Много пута сам и сама била предмет мизогиније и сексистичких напада и веома добро ми је познато како се осјећа неко у тој позицији и како то доживљавају наше породице и окружење. Ако желимо да имамо више жена у јавном животу, за шта се сви бар декларативно залажемо, морамо створити услове за то и морамо радити на превенцији говора мржње и омаловажавања.
Наравно, било би сувише наивно вјеровати да је говор мржње, сексизам и мизогинију могуће потпуно искоријенити. Међутим, сасвим је сигурно да се, уколико се потрудимо, они могу свести на значајно мању мјеру у односу на оно што имамо данас. Коначно, такав начин говора и понашања потпуно је супротан свему ономе што представља нашу традицију и ономе што називамо чојством у Црној Гори, па бих рекла да је овај мој позив да се као друштво одупремо говору мржње заправо позив да се вратимо самима себи.
